O počecima snimanja u Bosni i Hercegovini
Od Edisonovog fonografa i snimanja ljudskog glasa na cilindru, do prvog gramofona i gramofonske ploče Emila Berlinera, prošla je decenija (1878–1889). Berliner krajem 19. veka, širi svoju delatnost sa tla SAD u Evropu, otvorivši u Berlinu Deutsche Grammophon (1898. godine) i The Gramophone Company u Londonu. Najranije ploče snimane su akustično (bez mikrofona), što je značilo da su se vibracije sa zvučnog izvora direktno prenosile na iglu koja ih je pretvarala u mehanički načinjenu brazdu na matrici. Električno snimanje počinje tek posle 1920. godine.
Gramofonska ploča iz 1899.
godine, Gramophone
Najranije prikazivanje uređaja za reprodukovanje snimljenog zvuka u Bosni i Hercegovini dogodilo se u julu 1890, kada je g. Castle, agent Edison Phonograph Company predstavio fonograf u Sarajevu. Do 1902. godine, u Sarajevu su se mogle videti razne mašine i uređaji ovog tipa.
Gramofonski uređaji prodaju se putem poštanskog poručivanja i lokalnih agenata. Najčešće su dopremani iz Beča, Budimpešte i Praga. Najraniji poznati prodavci bili su Stjepan P. Zelenika (prvi zvanični agent Gramophone Company od 1907. godine) i Muhamed Tosunović. U Donjoj Tuzli se u prodavnici porodice Prcić od 1908. godine prodaju Zonophone, Odeon i Jumbo ploče. Derventa i Mostar se takođe pridružuju otvaranjem prodavnica gramofonske robe.
Zanimljivost je da su u celoj Austrougarskoj monarhiji, pa samim ti i u BiH, uređaji ovog tipa namenjeni za javno koriščenje, morali prethodno da dobiju dozvolu od Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu.
Gramofonske kompanije posle 1900. godine postaju svesne da se tržište najbolje može osvojiti snimcima lokalnih izvođača i muzike, te se snimatelji šalju po raznim zemljama u obimne snimateljske ekspedicije. Tako je nemačka podružnica kompanije Gramophone, Deutsche Grammophon, poslala 1907. godine iskusnog snimatelja Franca Hampea (Franz Hampe) u BiH. Pre dolaska u Sarajevo, Hampe je posetio Budimpeštu i Zagreb a u povratku za Berlin, snimao je u Beogradu. U Berlin se vratio sa oko hiljadu snimaka na voštanim matricama.
Snimateljska oprema koju je Hampe iskrcao po dolasku na železničku stanicu u Sarajevu bila je izuzetno teška – rotaciona ploča sa tegom čije je spuštanje omogućavalo ravnomerno okretanje prilikom snimanja, truba za snimanje i veliki broj praznih voštanih matrica. Po dobijanju specijalne dozvole za gramofonsko snimanje od komesara Zemaljske vlade, Hampe kreće u potragu za muzičarima. Raspitivao se kod vlasnika muzičkih radnji, slušao živa izvođenja u restoranima i na drugim mestima, nalazio muzičare i sklapao ugovor sa njima. Društveni dom, restorani hotela Evropa i Central, neka su od mesta su bila poznata po izvođenjima profesionalnih muzičara.
Oprema za akustično snimanje u studiju
U današnjoj Titovoj ulici (tada Čemaluša) čuo je nastup Vase Stankovića, poznatijeg pod imenom Andolija iz Šapca, i njegovu dvanaestočlanu muzičku družinu. Oduševljen pevanjem ovog neobično darovitog, samoukog muzičara, Hampe je načinio 28 snimaka Andolije iz Šapca. Pored Andolije, Hampe je snimio 12 snimaka jevrejskog tamburaškog društva La Gloria, koje je čuo na plesnoj zabavi u svečanoj Sali Društvenog doma. Zna se da su muzičari koji su snimljeni u ovoj ekspediciji neretko bili romskog porekla iz Bosne i Šapca.
Stevan Čalić, Andolija, 1933.
Snimanje je imalo za cilj širenje tržišta, te je kompanija Grammophon i repertoar objavljenih ploča prilagodila prvobitnoj nameni. Na njima se čuju izvođenja popularnih pesama tog doba, koje su profesionalni muzičari rado pevali a građani Sarajeva voleli da slušaju. Pored popularnih pesama, tu je i deset snimaka epskih pesama u izvođenju Rizvana Kardović, inače najstariji snimci te vrste. Snimljena izvođenja zurni su instrumentalne verzije sevdalinki koje su svirane tokom meseca ramazanskog posta, kao i drugih islamskih praznika.
Pored pomenutih, pažnju privlače i snimci tamburaškog orkestra društva La Gloria, osnovanog 1906. godine, koje je negovalo tradiciju španskih i bosanskih Sefarda. Ujedno su i najraniji snimci tamburaških orkestara, koji se u 19. veku osnivaju u Hrvatskoj, Srbiji i Vojvodini. Franc Hampe je 1907. godine u Sarajevu napravio 150 matrica koje je poslao u Nemačku, kako bi bile štampane u fabrici Deutsche Grammophon u Hanoveru. Izdala ih je jeftina edicija kompanije Gramophone Company, Zonophone. Već se u katalogu Gramophon kompanije iz 1908/9 javlja spisak bosanskih „zonofonskih ploča”.
Max Hampe i William Sinkler Darby, Bombaj, 1905
Mnoge od ovih prvih bosanskih ploča štampane su i kasnije, pominju se i u katalogu Grammophon kompanije iz 1927 godine. Arhiva EMI-ja i danas poseduje neke od ovih ploča koje su tada bile slate u sedište kompanije Grammophon, Hayes.
Druga snimateljska ekspedicija dogodila se samo godinu dana kasnije, kada je 1908. godine Maks Hampe (Max Hampe), poslat da načini još jednu seriju od 99 snimaka u Sarajevu. Obišao je Budimpeštu, Zagreb, Sarajevo, Mostar, Ljubljanu, Skadar i Crnu Goru.